Хајнрих Хајне
Вагнер је крајем 1830-тих био диригент у опери у Риги али је његов екстравагнантни животни стил довео до нагомилавања бројних дугова. Услед тога, Вагнер је главом без обзира побегао од поверилаца заједно са својом првом супругом Мином и илегално се укрцао на брод за Лондон. Путовање се међутим изузетно одужило услед олујног времена и у једном тренутку брод је морао да се укотви поред норвешке обале да би сачекао повољније ветрове.
После Лондона, Вагнер је отишао у Париз али ни тамо није нашао срећу. Нико није био заинтересован за тек завршеног „Ријенција“, а оно мало новца зарађивао је пишући критике и чланке. Тих дана, међутим, дошао је на идеју о опери једночинки заснованој на легенди о Холанђанину луталици.
Почетна идеја се брзо ширила. Прозни нацрт је написан на основу сатиричне приче Хајнриха Хајнеа „Мемоари господина фон Шнабелевопског“. У њему наслови лик у позоришту гледа комад који говори о бродском капетану који је проклет услед почињеног светогрђа и којег из те клетве може да искупи само верна жена својом љубављу. Оно што је Хајне описао на сатиричан начин, Вагнер је схватио дословно. Искупљење путем љубави постаће основни мотив скоро свих његових зрелих уметничких дела.
И сам Вагнер био је свестан да му је „Холанђанин“ прекретница у уметничком животу. Већ 1851. је у спису „Обавештење мојим пријатељима“ написао: “Одавде почиње моја каријера песника, а завршава се она која ме је чинила обичним састављачем оперских текстова“.
