Поред општих филозофских идеја Фојербаха и Шопенхауера које прожимају целокупно дело, „Прстен Нибелунга“ има и неке идеје и поуке које се налазе у одређеним одломцима појединих музичких драма.
Као одличном познаваоцу старогрчке митологије Вагнеру је сигурно био познат појам хибрис, који је означавао претерану самоувереност и охолост, као што му је било познато да је таквo понашање обавезно доводило до одговарајуће реакције богиње одмазде Немезе. Прва сцена „Рајнског злата“ је архетипски приказ овог мита.
У тој сцени, Алберих случајно наилази на три Рајнске кћери које безбрижно пливају у реци. Он бива опчињен њиховом лепотом и почиње да им се удвара. Важно је нагласити да ни у либрету ни музици нема ничега што би имплицирало задње намере Албериха, његови мотиви су чисти. Рајнске кћери га одбијају али уз то одбијање додају и понижење преко исмевања његовог физичког изгледа.
Рајнске кћери зачикавају Албериха који узалудно покушава да дохвати једну. Тада се појављује Рајнско злато и девојке му певају оду. Алберих никада није чуо за Рајнско злато и од Рајнских кћери добија детаљан одговор шта је то: злато које им је поверено на чување и од којег је могуће направити прстен моћи али само ако се претходно одбаци љубав. Оне су, међутим, убеђене да Алберих не може да направи тај прстен јер је љубав управо то за чим Алберих највише чезне.
Та претерана самоувереност их је коштала. Алберих постаје убеђен да никада са својим изгледом неће задобити љубав и утеху је потражио у моћи. Он целом свету објављује:
Das Licht lösch’ ich euch aus,/Вашу ћу светлост угасити
entreisse dem Riff das Gold,/са овог камена узимам злато
schmiede den rächende Ring;/и исковаћу прстен освете
denn hör’ es die Flut:/чујте, о таласи
so verfluch’ ich die Liebe!/ја овим проклињем љубав
Добронамерни посматрач не може а да се не отме утиску да су Рајнске кћери саме допринеле својој несрећи. Алберих је овде много комплекснији лик од обичног лопова који жуди за моћи. Он је овде изасланик Немезе, послат да казни хибрис Рајнских кћери. Том одмаздом, сага почиње…
