Желео бих да поделим нека своја размишљања на 131. годишњицу Мајсторове смрти…У оваквим приликама некако је најлакше избацити онај клише који говори о “легенди која и даље живи”. У Вагнеровом случају, међутим, тај клише у потпуности одговара стварности, у позитивном али још више у негативном смислу. Његов утицај на музичке облике данашњнице је неспоран и већ довољно елабориран(али понекад и представљен поједностављено) тако да нема потребе да овде нашироко пишем о томе.
Задржао би се мало више на овом другом аспекту…Када се анализира негативна страна Вагнерове заоставштине легенда, односно злонамерни мит(ови), је једино што и живи. Чињенице су уступиле место претпоставкама, инсинуацијама, па чак и чистим измишљотинама. Аутор Брајан Маги је својевремено написао да му се понекад чини да постоје два Рихарда Вагнера, један за оне који познају његове ставове и дело, и један којег људи познају само по репутацији. Парадоксално је да је 131 годину након што је умро потребно зауздавати легенде о њему и поново представити стварног човека, без политички и идеолошких предрасуда и мисинтерпретација. То је задатак који видим испред себе за 2014., а бојим се и многе године које следе.
Дотле, уживајмо у његовом делу које је бесмртно(да употребим још један клише).